Haljina kao energetsko polje, ne kao odeća

Nisam odrasla verujući da je odeća važna.
Odeća je, govorili su, da se ne bismo smrzli. Da budemo pristojni. Prikladni.
Da se uklopimo, prilagodimo, „ne iskačemo“.

Ali onda sam počela da slušam tela. Ne trendove. Telo moje, telo žena oko mene.
Telo koje pamti, oseća, koje ima jezik koji ne govori rečima.
I shvatila sam: haljina nije samo tkanina. Haljina je energetsko polje.

To što obučeš postaje produžetak tvoje istine. Ili njeno poricanje.
Postaje oklop, ili krila. Postaje tvoja tišina — ili tvoj šapat.

Haljina koju nosiš — govori pre tebe

Zato ne stvaram da bih obukla telo.
Stvaram da bih podržala dušu. Da bih pozvala svetlost nazad tamo gde je zaboravljena.
Moje haljine nisu dizajnirane. One su došaptane.

Zato kada kažeš „ova haljina je kao da sam ja“ — znaj da to nije slučajno.
Prepoznala si se. U boji. U pokretu. U padu svile niz rame.
U nečemu što nije objašnjivo — ali jeste tvoje.

Moda koja se ne vidi — nego oseća

Postoji odeća koja privlači poglede.
I postoji odeća koja te vraća sebi.

Angel Girl nije stvorena da te istakne spolja — već da te osvetli iznutra.
To je ona haljina koju obučeš kada znaš da više ne moraš da se dokazuješ.
Kada nisi ni manja ni glasnija zbog sveta — već jednostavno prisustvuješ.

Haljina kao molitva

Za mene je svaki šav afirmacija. Svaki kroj je poruka.
Haljina je — molitva u pokretu.
Zato je ne nosiš samo za sebe. Nosiš je za onu devojčicu u tebi. Za onu ženu koju si zaboravila. Za sve što si ikada bila i što tek treba da postaneš.

Zato haljina ne treba da „stoji dobro“.
Ona treba da ti dozvoli da se setiš.

Angel Girl je stvorena za žene koje su prošle kroz tamu — i vratile se sa krilima.
Za one koje znaju da odeća ne treba da te menja.
Već da te podrži.

Jer ti ne nosiš haljinu.
Ti nosiš sebe.